Топола

Крај је свему . . .

(Ј. Бајда.) Шрај је свему . . . Пропало је . . . насладо душе моје л И ми дивни крају, | Мој вилински завичају! Чарна горо мирисава, Опчпнљнва и гиздава, Белих впла игралиште, Чарп твоје ал ме тиште! Ту сам негда снове снев’о Мпљу, нади слатко пев’о! . Свеже лишће, росна трава, Свуд ме радост обасјава . . Све је и сад, ко што беше, Чари ти се и сад смеше, Само тице туже с’ граша С’ изгубљених златних дана. Није, нпје! . . Орећа хрла Још ми није изумрла, ВеТ с’ у прошла скрила лета, Там’ ће живет’ док је света.

149

ПЕСМБ МПТЕ ПОПОВИЋА