Топола

Млада горо, златна слпко, Где спомена двет ми ннк’о, А сад само жеље таште Тл вамиири луде маште. Ни живиле, а већ мртве . . . Големе су ово жртве! . Час дпвота промашени Не поврати ни век мени. Ерај је свему, већ све мину . . . Хајде тамо у густнну, Да с’ исплачем у прпродп Што се на свет овај роди!

Погледао. . .

небо звездано . . . се жеље, ждрали, • Иа сам онда горко уздан’о, Што сам тако ништав, малп. Ал сићане звезде нолете, Као да су мисли моје, А кро.з небне бпсер-велете К’о анђелски лик да ноје.

150

ПЕСМЕ МИТЕ ПОИОВИЋА