Топола

Од светле сузе да бисер скује Еаквога нема у мору сиву Па ако једно постдгне само, Да песмом душу испева живу.

Бадње вече.

(1б82.) р\адње вече . . . бадње вече, Ја при столу сам, На срде мм терет пао Г 3 Као сињи кам. Пз мутна ми ока горка Суза канула, СамоСа је та ме тужна Врло ганула. Ни „вертепа 11 нп „чобана“, Па нп чеснпде, Само једне у чираку Бледе свећице. Нити сламе, ни „рождества“, На ни кандила