Топола

Немоћна је она рука, Еlто га палпла. Немоћна је! Стара мајка Јаде јадује, Ал њезпне уздпсаје Ннко не чује. БраЈ>а моја, бог бп знао, На ком су крају, Може бпти да нп топле Собе немају. Мож’да нх и данас ветрн Бију студени Од те мисли смрзава се Душа у мени. Сестра мн у гробу труне Заборављена, Крста нема, ни на крсту Свога имена. Ни сирочад незнају јој Место где лежи, Муж јој није хтео гроба Да забележи.

155

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА