Топола

Добра љуба на кревету Тешко болана. Бе за себе. за ме моли Бога вољана. II ја слушам ту молитву Чнсту претнлу. Што се лако у впс диже Вечном светнлу. Кад бнх мог‘о не бпх дао Сад на небо њој, Јер ја нећу впше лека Души рањеној. Ја већ ннсам, што сам бно. Свако ми је крив; Све ме болн, све ме вређа. Мрзнм. што сам жпв! . . . Вече прође, ноћ се спустп, Ја при столу сам, На срде ми терет пао Као сињп кам. II већ друга затрепери Сузегу оку,

156

ПЕСМЕ МНТВ ПОПОВПЋА