Топола

Немам, ево, нпшта вшие. II браћа ме оставише, На се емеју подругљиво Е сам п ја негда снив’о. II бацају злобно на ме II блато и ледне каме. . . . Еад ме више неће бити, А мој цвете узорити, А тп скупи оне каме, Што их злоба баци на ме. Нек се види, знаде, чује Чпм се песнпк награђује!

Нема росе . , .

росе, нема цвећа Олујина бесна дере, ■? А јесења хладна кпша Удара ми у пенџере. Ја у смерној изби својој Крај топле се иећи гријем, Па при малом слабом жишку Старе своје песме штијем.