Топола

И сетим се лепог доба, Празних снова, лудих жеља II љубавног првог плама И веренпх пријатеља; Замислим се. занесем се Па васделе ноћп бдпјем, Те прн малом, слабом жишку Старе своје песме штијем. Та млого сам, млого хтео! У рајске сам хтео впсе! Ал душа на пола пута, Ал душа ми уморп се! Сад намери својој лудој Грохотом се п сам смијем, Ири слабачком своме жншку Када старе лесме штијем. Па п опет, па п опет! У жилама крв мп врије, Бледо лиде пламом горп, Пуно срце бујно бпје; К’о да нектар божанственп Из кондпра славе ппјем, Кад прп малом, слабом жпшку Старе своје песме штпјем.

164

ПЕСМБ МИТБ ПОПОВИЋА