Топола

Нпје шала, толко- вере, Толко мпља, лепог нада. Добре воље п намере. Шарна двеТа, лепог сада ! Па ко бп ми замерпо, Што и опет венце вијем, Кад прл слабом своме жпшку Старе своје песме штијем ?! Венце впјем, па се иитам: Што Ке венци седој глави ? Што Те гњездо мртвој тици? Што ће роса сувој трави ? Запитам се, па пз ока Жалостиве сузе лијем, Кад при слабом своме жпшку Старе своје песме штијем!