Топола

II хтелп бп дпвне задруге. комуне, А да ваше буде п уже н јуне. Да отмете туђе волове п овде Па кад прохарчнте на бптанге новце, Тад деоба опет да се правп нова Радп угурсуза и поноћнпх сова. Вп неТете кнеза, краља, в.тадаода, Вп нећете син да „знаде“ за свог оца, Већ да нема стпда нп у самом стиду, А све. установе да суноврат пду: Варопш п села у прах да се руше. Осе Тања лепа сва да се угуше, Да не буде цркве, укуса п мала Да с' зарони пзвор чпстога морала, Да с’ растури олтар породпчнп светп, Из дворова голуб љубавп пзлетп. Да ностане човек права жпвбтпња, А нп пскре мпља у њем’ да не тпља! Ето то бп хте.тп гнуснп зе.тенбаћп. Што бп да певате свом роду на даћп, Што сте давно лепом преврнулн вером, II кужнпком својпм што служпте пером; Којп зрак трујете ко мочарска вода. Што бугпју сппа на трп сата хода!

170

ЛЕСЗГЕ МИТЕ ПОПОВИЋА