Топола

Хај бесомучници !. .

а.ј бесомучнпди, гнусни зеленбаћи бн да певате свом роду на даћн, | Иlто сте давно лепом преврнули вером | II кужнпком својпм што служите пером; Подлп нападачп свака писта смера И плаћене слуге дивљих жпводера, Чпровп гнојавнп на народном телу. Демонп крвави на слозином врелу, Што у руци барјак преврата носите И јавнога мњења диву пркосите, Што сте Турком хтели, да Београд |ате, Само да се блага ситп нагумате, Што кукавно, срамно пребегосте амо. Док имена ваша жигосаше тамо : Зар још и ви смете да дигнете глава. Отров сипајућп на уста крвава!? Е па хајде, добро, пујмо шта би хтели? Да се т}Да мука ме!) вама нодели. Да својине нема, да наследства нема. Да грабитп мож’те рукама обема. Да кужнпцп лењп не падну од глади. Већ п за њп човек да прпљежан радп.

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА