Топола

Поток кшш, вас коритол врпје Од нежнога девојачког гледа. Око мене кршевп големн Што од мојпх постануше јада, Дугим путем уморенп облак Захвално пм на рамена пада. У дубини тајовпте горе Грлица се своме другу тужи, А ђурђпци, чедној љубичици Лакп лаор чистом росом служн. Поток струји, бујан мирис сина, Од милоте грана се заљуља, Па пробуди у зеленом лугу Жог побрата, сетнога славуља. Пева славуј, а анђели чистп Бога моле да им даде кључе, Да отворе златном рају врата Од славуја да певати уче. Олавуј пева, дола се разлеже, Пламепо се срце раздрагава, А мисао, што по дал>у леће, Будућности лепше обећава.

179

ПЕСМВ МIIТВ ПОПОВПЋА