Топола

Пуста кућа.

Ш(Ј- Арањ.) ужно стојн пуста кућида, ■;'з Ио авлији нлевор, ломине . . . Заман нпта путник уморен: „Има л’ кога? Еј, домаћпне!" Опет пита: „Но па, ко је ту!?“ Ал’ одзива нема нп одкуд —; Празан заслон, празна кућа сва Тишина је мртва пала свуд. Не трчи већ стаза танана Пред уморне госте радосно, Дпвља трава, густа копрпва Шпре се по њојзи пакосно. Тужно дичи ђерма болана, А бунар већ давно затрпан, По јесењем ветру студеном ЈБуљушка се кабо цео дан. Ал’ унутрп ка’ да грокће ко, Уздаси све тежи и тежи . . . Страхом ће обићи кућу ту Дању деда, ноћу лупежи.

182

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА