Топола

Волим нојду. кад се спусти На грешну нам земљу доле, Па оплаче, па покрије Просијаке босе, голе. Волим сунце, крунисана Владаоца небескога, Штоно свака подајнпка Подједнако греје свога. Волим небо, ситне звезде, Дпвну песму од славуља, Чпсту росу, што је лахор Па ружипом лпстку љуља. Волим чедност љубичица, Благи мирис од цветова, Бисерова чиста зрна, Тпхи гугут голубова, И облаке путујуће Шарну дугу, лабуд бели, Светлу зору на пстоку. Што од дана нојцу дели. Из дубпне срца свога Жарко волим свет нам бео . . . А у свету гебе само , Е свет мени ти си цео!

195

ПЕСМЕ ЗШТЕ ПОПОВИЋА