Топола

Негда, велиш . . .

шЈегда, велшн, у јаду сам г * Љупко мпло певао, | Еад сам још о сретном мнљу Безнадеждно сневао. А сад. како стара туга Блпже дбЕи несме ми, Без утиска, без полета Љубавне су песме мп. . . . Луие танко, љубованко, Рајски зраче, милото! Јест мп душе свако чедо Убого и сирото. Ал ако је тужна нојца Прпкладна нам жалости, Онда сунде ирпкладно је Крплатој нам радостп. Иа у нојцу сваки може Слободно да погледа, Али сунце испитати Смртном створу се неда!

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА