Топола

У том маху, у том трену К’о кад вразн залелекну И на вечном мучилишту Оковп им тешкп звекну, Ил ветровп у нескладне У свирале када душу, Те ужасном риком својом Напуњују стравом душу: Е така се впка, врева, Лупа, тутањ дпже с’ поља, А од страха п ужаса Задрхтала плодна поља. Ал’ док поља страхом дркћу Дотле иарод љупко поје: „ Оцу, сину , светоЈч духу ЈКлањати се достојно је /“ Ал ко вуци, ил хијене, Што се дуго глађу море, Кад се пусте пз крљетке Покоре п чуда творе, Док из тровних, из чељустп Крвава им тече пена; Тако падне кроз дрквена Кроз враташца отворена Међ хришћане православне Оружана турска сила,

9

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА