Топола

Тако п ја моран, болан ПратиТу те све до века, Не бн лн се већ једаред Очистио свога грека. Та ја знадем, звездо лепа, Та ја знадем, дпчни роде, Да зла не мож’ шмо бптп Куд ме твоје очп воде!

Од снега су . . .

ђ, снега су твоје груди, Од огња су твоја уста % А у менп што се буди ј Чудна зш је жеља нуста. Жеља хође у студену Оном еиегу да с’ утопи, lI.Г у огн.у, у пламену Твојих уста да се стони.