Топола

Црна ноноћ . . .

Мрна превалпла. Ја још увек радим, ■б' Од спћанпх алемова ’ Олтар дижем, градим. Олтар дижем од камења Лепих успомена, А камен је свакп тврђп Нег’ приморска стена. На олтару неЈе бптп Ерста нп распећа, Од љубави моје чпсте Цигло једна свећа. Једна свећа, једна слпка, Твоја слпка жпва, А свећенпк, душа само Њу ће да целива.