Топола

Ве Ј п копрена она густа Бескрајна је моја туга. Онај румен на истоку Што га впдиш сваког дана, Нпје зора, већ је крвца Из дубоких мојих рана. Нпје оно голубида, Што над твојом г.тавом гуче, Већ је чпета жеља моја, Што ју крило теби вуче. Миомирна нежна чеда Од пролећа богатога, Нису, душо, двеће шарно Већ санови жпћа иога. Онај песник усред луга Што ти тако дпвно поје, Није, дико, славуј-тица Већ рањено срце моје. Па хоћеш ли, да се сетиш У даљпни кад п мене? Хоћеш ли ми да сакунпш Чете вере разбпјене?

203

ИЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА