Топола

Ил осмејом ваљда хладшш Рећп ћеш ми, дание лепи: К'о у с) т нце упре они, Нек’ се казни, нек’ ослепп!

Златна коса . .

Н|:гатна коса > Свплена и густа. & Од пупољка ‘ј Руменија уста, Впто тело ко танана јела ЈГепа си ми, зоро моја бела! Нпје чудо, Што те волим, рано, Мог жпвота Тп зелена грано! Али заман, да љубпм н торем, Кад те, душо, морам да прегорем! Ти још незнаш, Шта нам очи квасн, Шта су јадп Боли п уздаси;