Топола

Цвеће згари, ветрић пири, Тпхапо се дшпТе љуља; Занесе ме, оппје ме Песма тпда п славуља. Сапутнпца мога жпТа Знојавно ми чело хладп. Па ме грли, па ме љубп, Пољупцп мп жпвот сладп. V Ој грлп ме, грлп, грли! . Пролеће је. вепце плетп . . . Ој љубн ме, љуби, љубп: Време тако брзо лети. Кад на горких мојпх усти Твој пољубац другп плане, Ја п опет даље морам У пустињу ону, лане!