Топола

За мном стене . . .

/o'а мном стене, а преда мном ЦјsЖивп песак и пуетпња, 5 На гдекојој грдној стенп I У даљпнп ватра тпња. Оно стење п камење То је прошлост моја дерна, А будуЛност , што је видпм/ Пустиња је непзмерна. Она ватра у даљпнп Сећање је моје будно, Што слабачку светлост сппа На прошлост мп, стење студно. Канула је млога суза, Разбпло се млого снова, По страшноме оном путу Док стигох до места ова. Док стигох до чаровита И дивнога перивоја • Здраво да сн перпвоје, Садањости лепа моја!

211

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА