Топола

Где се рујна ружа са љпљаном љуби, А милодух леће; Учинио ја бпх, да ти нона мала По том пољу шеГе. Кад би бпло гдегод племенитих, вернпх И огњаних грудп, Раздрагана душа гдено осећања Узвпшена буди, Ео голуб голупче где невину жељу Грлп жеља жпва: Учинпо ја бпх, да на том узглављу Глава тп почпва. Еад бп бпло гдегод огњевпта миља Што мирисом дпше, Где с’ богато срде на нове дпвоте Свака часа дпже. Где је вечна радост и опојно миље И благослов гдп је: На тпма би грудма срде срцу твоме Да гњездашце свије!

210

ИЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА