Топола

Што га зора кујунџијнка круни, Што га нема у краљевској круци. Еујунџијнка и руди п бледи Па ме чедно, иа ме жељно гледп Еао да би полетети хтела На препуна недра моја врела. . . . Узалуд се осмејкујеш на ме Чарп твоје узалуд ме маме: Ја те никад неби хтео младу, Да те, зоро, ваљда мени даду. Убава си, светла, богата си, Од сунчевог зрака су ти власи, Али срца не носиш у грудма, А без срца тешко ли си људма!

Песма.

(Виктор Иго.) ТО ад би било гдегод дпвотнога поља, На широком свету, 4- Где са светла неба бисерова роса Трепеће на цвету,

209

ПЕС.МЕ МПТЕ ПОПОВПЋА