Топола

Направпћу . . .

Маиравићу тајку Од црнога кедра, V Катарку јој од зумбула, Од ружица једра. Сузама ћу тајци Да извезем име, Што их роним, где никада Ннко не види ме. Извадићу срце, Што ми живот едаде, 11 а ћу срце да затворим У кутију наде. Кутију у шајку Лагано ћу скрити, А на њу ћу врелом крвљу Иечат ударпти. И пистићу шајку На таласе мирне, А у њена једрила ће Уздах да ми пирне.