Топола

Крај потока бистра К)'ћа стоји бела, А у кућо злато моје Српска моја села. Мој уздисај шајку До куће донеће, Па кад види ону шајку Довно моје двеће; Од свионе косе Врвцу Ке да гради, Па ће њоме из потока I Шајку д§. извадп. Још стодљиво онда Казоваће мајцо, Да је моје срце нашла На кедровој шајци.