Топола

ПЕСМЕ МИТБ ПОПОВИЂ.А

Њега прате са висина Сунце, месед, шарна дуга; Е ! о љубавна несма мила Шап}Еу му лака крпла. Еад се с’ неба анђ’о свети, На малену пегу слети, Призрену се граду впне, Изнад врата очи скине, ЕраљевиЕу тад потече, Па овако њему рече: „Благословен који човек У господње пме греди! Господ од сад па до века Мплосним те оком гледи; Па „одечп“ очи своје, Внд се теби назад враЕа: Бог једнако сваком мери, Бог по правди сваком плаћа!“ Ан!ђ’о рече, па отпрне, У рај оде с’ земље црне. ЕраљевпЕ је иешто чуо, Еао свирка свера да је, Али незна од куда је, Те ко из сиа вилинскога, Описатп што се неда,