Топола

Иа кад Педа уз гуслиде стаде Старе наше да нам прпча јаде Са ужасна косовскога боја? „Ој косо, косо, ој него моја!“ Златнп санцп беху полетанди. Радоснп ме оставпше данцп; Прпјатељп не знаду за мене, Лестве старе вере потрвене, А ранама на срцу ни броја . . . „Ој косо, косо, ој него мојаП Нема впше добре воље старе, Да исппјам купе п пехаре; Бледо пње трептп ми на власп. Луч жпвота давно мп се гасп У језеру крвавога зпоја . . . „Ој косо. косо, ој него моја!“ Седпм, ћутпм, око ми је мутно, Немо стојп срце мп злослутно. Не пгра мп к’о негда у груди, А п песма, што с’ у њему будп Тужно спушта слаба крпла своја. . . „Ој косо, косо, ој него'моја!“

76

IГЕСМЕ ЖТЕ ПОПОВИЋА