Топола

Све ишчезну, све нестаде, побро! Још н гусле, врло моје добро, Покрхане леже мл на столу, Па у тузп п пакленом болу Бар да суза може пасти која . . . „Ој косо, косо, ој него моја!“ Давно беше кад заједно бпсмо! Од тог доба и небеско писмо Већ звездама, већ другима пише Шарно цвеће другачије дшпе А п људи друкчијег су кроја . . . „Ој косо, косо, ој него моја!“ Давно беше! Ал док има бола, Док душиног има апостола Да у песми прича јаде своје, Дубоко ће у срдашце моје Заппсана бити песма твоја . . . „Ој косо, косо, ој него мојаП

77

ПЕСМЕ МПТВ ПОПОВИЋА