Топола

Да уз гусле гоне старе своје јаде. Спеваће п ваше јунаштво и муке, Па певачи гусле кад узму у руке У песмп ће да вам спомињу пиена, Не за један данак. за сва вреиена: Награда је лепа, соколови сиви, Бесмртан је онај, ко у песмп живи! Добра наша сестра остаће код нане, Да јој недном руком брише сузе слане, Ако би се боли, те грабљиве тице, Слетпле на њено срце јатомице, Да је теши, да је негује и двори, Да се лакше може с’ животом да бори. А кад једном чује, за ваш рад и дела, Не имала суза, ако би и хтела, ВеБ нек’ благодарно пред икону клекне: И од срца свога нек овако рекне: Хвала богу, сада и ја имам крила, А та- моја крила, браћа су ми била! к % * Добра мајка слуша, очи јој се муте, Сестра ми се, браћа снуждила, па ћуте, Тек ветрови мањи што још подухују, Ко холуја да се издисаји чују, II што дрво пуца у пеТн полако II што стари мачак преде још једнако.

81

ГГЕСМВ ШГГЕ ПОПОВИЋА