Топола

ДРУГИ ДЕО ДРЖАВНО И КУЛТУРНО СТАЊЕ

Ставе српског народа у овом периоду од 1158 да 1369, било је ca евин друкчије од става у првом периоду, то јест пред НеманаЬском добу. Области српске, које су у првом периоду биле одвојене једна од друге, а становници вихни жпвелн сваки својпм, засебнпм илеменскжм животом, без заједничке цељп и свести о вој, и ако по некад под врховнпм старешинством једнога поглавара; основалац династије НемањиКа, својим неупорнкм делавем, успео је скупити их и довести у тешвп одношај, задахнуо их духом ј единства , п у спољавнп живот српски унео је државну мисао. По том, од времена на време, споне пзмеђу српских области постале су чвршће, и од дотадаве лабаве целине земаља поехала је перста целина , образовала се држава сриска, у пометку звата краљевином, а доцније, под Душаном п Урошем, царевином српском. У овом времену, то јест за владе Немавића, све српске земље деваху се на двоје : загорске п иоморске. У аоморске земље рачунале су се: Зета, Хум и Требпве (с Еонавлиыа), а у загорске: Рашка, Босна п остали српски крајевп. Mefje државне нису биле никада сталне, а то с тога, што су српски владари место водили ратове, и, у току времена, ширили своју државу према југу и истоку. Така је сриска држава, кад је била на врху своје силе и славе, осим правпх сриских земаља, обузимала још п Арбанију, Еппр, Етолпј} г u Тесалију. Чист српски живал иружао се на исток до Искре и Марице; на југ до мора идо Дргша, на север до карпатских гора и среднег Дунава, а на запад до Јадранског мора, Цетане и Уне. Колики