Топола

183

је, пак, број њихов бпо —не зна се поуздано; али је извесно да је српског народа могло имати у XIV. веку више него што га дана с има. Поред Срба, најглавнијег дела становништва срнске државе, било је још и других народности у српској држави: Влаха, Арбанаса, Грка п других. Власи су остатак Римљана помешанпх с другим народностима, а већином су се занимали сточарством ; ал’ они ндсу били у стаау да сачувају своју народност од претопљавања у Србе, што је настало услед ширења срнске државе, и тако се њихов жпваљ мало по мало губио. По Власима, назвати су тако, доцније, и они Орби, који су се бавили сточарством, и тако је реч Влах, остало у смислу иастир. У нашим споменпцпма свуда се тим именем Влах називају они људи, којима је сточарство главно заиимање. Отуда и данас предео у Ужичком округу: „Стари Влах“ јер становници његови и данас се скоро искључиво баве сточарством, а тамо нема Влаха (народности) нигде ни од помена. Они, што су живели по неким градовпма, ~Л атини“ назвати, йма л и су неке аовластице, и били су као полусамосталне општине у српској државп, те су с тога, и сачували своју романску народност за целог трајања срнске државе, ма да су Србн нетто и њих посрбљавади. Тешкоћа у посрбљивању била је још и у томе, што су они били вероисповеди католичке, и то их више привлачило западу. II Арбанаса је било доста у српској држави. Они су се поглавито бавили гајењем стоке. Њихов племенски склоп, њихов живот, био је тако чврст, те се они ни на који начин нису дали ербизирати, као што их ни ран и] и освајачи пису моглп уништити. Били су отресити, здрави и јуначнн, а слободу своју бранили су с највећим пожртвоваљем, због чега ни један владалац до Душана није могао њима потпуно овладати. Тек је Душану испало за руком да са свим овлада Арбанаспма, које јунаштвом, које тим, што је умео задобити за се њихово племство. И Арбанаси су имали неколико својих градова.