Топола

185

српске државе, звали су се; себрима. Меру себре бројали су се; жители градов а, меропси, отроци и сокаљници. Они нису илали повластица (привилегија), те су по томе сачшьавали неповлашЯен, непривгьлегован сталеж. Однос пзмеђу повлашћених и неповлагпћених сталежа био је, у пометку, основан на уважењу личне слободе ; али доднијс пзмеђу господара земље и себара расла је све већа зависност у корист властелинства. Цела, пак, земља делила се на; царску, (владалачку) црквенску, и властелинску. Права и дужности властела. Властели су, дак.те, били: велики и малы: властелин и властеличиЯ. Ни из законика Душанова, нити из других извора. не ноже се јасно дознати: каква је била разликџ измену них ; али из једнаких односа властела прела себрима, впди се, да су велики властели иыала веЯа права, а мали властели мања права, п да су властеличићи стајали прела властели у оном односу, у ком су властели стојали прела својим претпоставл>енима. Властели и властедичићи илали су право учешЯа на саборима (скушптынама), и вришли су политична дужности у држави. Власт ьихова била је велика, п они су, чрсто, и против самих владара устајали. Како се цела земља делила: на царску (владалачку) црквену и ■властелинску , то су они илали под својом влашћу велики простор зем.ъе, управо своју државу, и у њој су мал’ те не потпуно самостално уирављали. Тек Душан, својим закоником, покушао је да доводе властелине у границе законитости п да нотпуније и јасније обележи права и дужности њнхове ; али и под његовом владом, као и под пређашњим краљевима, дешавало се, да се који властелин одметне, и рат између ьих, ако би се породно, свршавао ■се обично тим, да је властелин био сузбијен у границе државе своје (на пример Хреља). Под Урошем су неки властели, опијени славољубљем и частољубљем, са свим ,отпали од нега, и сами за себе стварали државу. Ну за вреие Душаново сви властели, покоравали су се закону љегову. По томе закону: властели су, сем учешћа у скуп•штинама, морали војевати о своме трошку са својом дру-