Топола

жином, морали су давати део од производи својих, соЯ t (сок), давали су иомоЯ кад владар сина крштава, жени или двор гради ; и тако да.ье. К.ао награду за јунаштво у рату, • властелп су добщали од владаоца део освојене земле на вечита времена, п њпме су могли слободно ра-| сполагати. Та земља звала се баштина и прелазнла је од рода на род. „ Баштине су даване заједно са лудима, селима, водама, горама, планпнама међама једном речју, са сейма незиним я ирвинама/ 1 Баштинска добра беху слободна од сваког терета, како од работе тако , и порезе , (осим што су на баштану давали соћ). Онај који је неносредно добио баштину од владаода, могао је њоме неограничено управљати; а већ потомци, наследницп, нису могли безусловно располагати баштаном, што се видп па Душ. зак. Чл. 7. Господин цар, или крал>, или госпођа царица, да ппсу власни нпкоме узете®бапшше, ни силом, ни куповпном, нити заыеном, осим ако је сам сопственик не уступи«. Да су првп господари баштина могли том зем.ьом слободно и яеограничено располагата, види се из Душ. зак. Чл, 88. ч Ове хрисовуље и повеље (простогоме) што је коме царство дало и што коме у напредак да због баштина, да су (тврде) сигурне као и за предходних правоверних царева; да су власни уступити их цркви пли за душу дати, или ком било продавати их. Тако пето и Урош, дајућп у баштину Шлет двојпци;од љубимада међу властелом, између осталог вели; да им је право на баштину сигурно на веки и да је могу дати или цркви за душу или у прЯщу (мираз), иродати, под | закуп дати (харизати), заменити и, једном речи, шта хоЯе | са ном учинити као и са сваком другом својом сопственошЯу 2 Из других опет чл. Душанова законика види се,да су наследница баштине у располагању њоме, и ако у :

1 Гласнпк VI, Баштане у Срба, од А. Мајкова, у преводу; М. П. Шапчанина.

2 Гласнпк VI. Багапша у Срба,

186