Топола

195

:права, ииак су били потпуно независни од световне власти. (Најстарији међ њима био је игуман, који је манастиром и 'Јианастирским пмањем расподагао. Они су још могли имати )Своју црквену земљу u црквене људе с онпм истим правима као и архијереји 1 , Душан је у свом законику народно : 4.1. 65. Игумани да морају жпвети у заједнпци по закону и jy договору ca калуђерима. 4.1., 66. За игумане по манастмрпма да се поставе добри :људи који ће управу у дому божјем савесно вршити. Сталност положаја игумана утврдио је Душан тиме, лито је у своме законнку наредио да се игумани не могу ей из које цркве без узрока уклонити. По што је се број калуђера много увећао, што је но здржаву штетно утидало, то је Душан издао неке наредбе, којима је ишао на то, да њихов број смаљи и утидај суабпје. Тако је наредио : 4л. 63, »И на хи.ьаду кућа да се храни у манастиру 50 жалуђера. 4.1. 68, забрањује Душан калуђерима живетп у оном мана□тиру из чије су околине они сами, него да иду у други манасзтир и да им се дадо трошак на пут. То је он учинио стога, што је опазио да сумештани налуђери издавали својој родбнни манастирски пметак. 4д. 69. »Калуђери да не живе изван манастпра. 4.1. 70. Калуђери и калуђерице, који се постригу п жпве у својпм кућама, да се изагнају и да живе по манастирима. Из свега овога, што смо до сад о духовнидима рекли, вида се, да је духовнички сталеж био у великом пошто,вању и да је стање аихово било сјајно. Себри. Ово је био неповлашћен, неаривилегован ста>кеж у српској држави. У себре'су долазили : грабани и зешљорадници : мероаси, отроци и сокаљници.

1 Види Гл. срп. словесностп 111 стр. Расматрања од Др. 11. јЈрстића.