Топола

пак, она која су стаповала на властеоској земљи; напоменули смо већ напред, говорећи о правила властела п цркве. Ну поред работа меропси (тежаци) су морали још п, у нме данка, да плаћају дару годиппье по „цареву иерперу и ; а дрквенп меропси (земљораднпци на земљама дрквеним) били су ослобођени од давања иериере, само су морали дркви да ~работају“ раде. Мимо ове, законом I одређене работе и дажбине, меропси (тежади) нпсу морали нпшта више да чине својим господарима, нити су их они смели оптерећивати новим работала. Сав, пак, остали попход, ако им је што преостало, по што су измирили своје господаре, меропси (тежади) су задржавали као своје пмање, са којим су они по својој воли располагати могли ; а ако нису могли измирпти господаре своје, онда су били обвезни идуће године дати и оно, што морају редовно даватп, и оно, гато пре нпсу- дали, морали су надогшадптп ; нпсу ли то могли испунити, они су, из године у годину, долазили у све запетљаније и жалосније стање, и тако, да су постами скоро слуге својпх господара т.ј. иосталп су отроци, као што смо то већ напоменули. Они, пак, којпма је што год и цретекло, могли су још имати и баштинску земљу и куиљенице. Баштпнска земља и код меропаха (зем.ъоделаца) била је паследна као и код властела ; а купљенгще су, пак, биле, зем.ъе, које су меропси кутвали и ншма слободио располагали. Властелцнско пмање код меропаха земљораднпка рач}-нало се као пронгсја. коју . су они (меропси) само обрастали, и од које је само оно ьихова сопственост била, што им је остало у илодовима . ван одређених работа, и периере Цареве, што су морали : својим господарима дати ; а на против баштенском земљом и купљеницом , меропси су могли слободно располагати, I и купљениду су могли, шта више, у свако доба другоме ; продати, или дркви подложити. 1 Меропси (ратари) су имали још и ово право : Ако им није било по вољц живети код неког господара, могли су . га оставит и али по што су све своје обвезе испунили ;

1 Вади: „Гласит српске словесности св. VI. стр. 132 —133 Расы атр а н.е Душаиова законика, од Др. Н. Крстића.

200