Топола

203

Пазив државе■ Под владом Неманића , српска је држава носила разно називе. У почетку се звала : Великом жуаанијои, за там краљввином, а, најзад, и царевином ; а исто тако а монарри, владари срнски зваху се прво: Великим жуианима : Немаша од 1168—1196; снн му Стеван од 1196 —1220 г.); краљевима : Ст. Ирвовенчани од 1220 —l22'; Разослав од 1227 —1238; Владислав од 1234 1243 ; У рош I Велики, храпавн од 1243 1277 ; Драгутин од 1277—1281; 1281 —1316 као „Сремски краљ“ ; Милутин Трохи 11. од 1281—1321 ; Урош 111. Дечански од почетна 1321 —1331; Душан, УрошlУ. од 1331 —1346 године; и царевима : Душан од 1346 1355, ы Урош У. од 1355 —1367 год. ЈВ.ладаљачке знаке■ Познајемо по нашим новцима које имаыо из Неманићевог времена. На стар иј им новдима види се да је иресто био као наслоњача с две ноге, окпЬена бисером, а додније долазе и иодуиирачи за руке, а у Душана и Уроша У. има престо на обе стране лавове израђене. Еру на је била различита ; до Душана отворена зуачаста, а за тим се виђа затворена. С обе стране круне спуштају се преко слепих очију врвце накићене бисером и драгим камешем. Огртали су се у багренигщ (порфиру), шарену и златом извезену хаљину, која је око врата, по рукавима и по дну, бисером и драгим камењем окићена била. Исто тако беше окићен иојас, од којег један крај на новднма стоји преко леве руке виси, а десна дряш скгштар, који је имао на врху или крст или љгхљан, ана дну куглу. Преко порфире често се виђа илашт, огртач (нешто на/шк на одежду у наших свештеника), који је био од дрвеног аксамита с „бисерним партами“ а постављен хермелином (кожом од беле куне).' Жаелеђивање престола под Немањићима билоје по праву иримогенитури , то јест, да оца наследи најстаиији син. Ну, ако владалад није имао синова, онда су га наслеђавали браћа. Тако је Стевапа првовенчаног на-

1 Осим оваког носили су а друкчије одело, слично властелинскол, које је направљено од чохе са стране добављене.