Топола

202

Осил зелљорадље , лноги су се становнщи бавили сточарством , п њих су навивали власима (влах-пастпрсточар). Они су лети боравили са стоном у иланинама, а вили су сплавили у зимовиштва, леђу становнике равнпда, којила су, за исхрану стоке, плаЬали на нле „ траварине “ од 100 брава 2 брава. ВЬихова села у планпнала звалп су се „катуиима и , а њпхов старешнна кнез или премиЯур. Ну осил своје стоке они су напасали u туђу стоку, ц за то ил се плаЪало или у живој стоди, или у новцу „лесечшша“. Поред сточарства они су се бавилн п кириџијањем у караванила, а нарочито су догонилп со из Дубровника и Еотора. Овил завршујемо излагање о становништву државе српске под разнил владаоднла српским. Из овога што ело до сад о толе реклн, држимо, да се јасно видп : да су повлашћени (нривилеговани) сталежи, властели и духовниди, илалп и велике лоћи и великог богаства ; да евн зелљоделци нису били једнаки, него једнн имућнији, с већол слободол и већил правол, а другп сиротнлји, с лалом слободол а с још ланьил правол. Стан>е леронаха, и ако није било потпз г но слободно, идак није било рђаво, него, шта више, у сравнењу са становнидила других држава, било је врло добро. Ну стање отрока било је лоше ; али се и за њих, у сравњењу са становнидила зелљеделдила других држава, ложе рећи, да су добро стајали, управо боле него шде што су стачали земуъорадници у страним државама онога доба. Народ се, дакле у Србијп ноглавито бавио землорадн>ом, а сејали су : шенпду, јечал, крупник, раж, елду, овас и ситну нроју. Још су гајене и впнове лозе ; сађени су дудови, и неговане свилене бубе. Било је и кованлука, а нарочито их је великих било под Дутанол. Опрашивали су и: лай и коноилу, па од тога ткали бёз и од н>ега резали кошуле, убрусе, и друге ствари; илалп су и стоке у доста великол броју и од ље су добпјали; ллеко, сир, лесо, вуну, а од вуне, ваљањел на ваљавидала, добија просто сукно, од ког су правили хаљине, и т. д.