Топола

206

део тога становшпптва. С тога су све рударске варопш имале „ латински“ кар актер, а свака, па и најмања, имађаше своју, католичку дркву п свога свештеника. Ну, перед Саса п домаћих становнпка било је у рударским варошпма још п Дубровчана, у чијпм је рукама била поглавито трговпна са храпом, коју су они продавали рударима и другими. Еспапе су давали за неизрађен метал, који се мерно по тежини. Осим Дуброчана било је у рудним местима још и: Еоторана, Барана, СилеЯана, Трогирана ЖлечиЯа и других Примораца. Најстарија власт у рудном месту био је домаЯи властелин којп се негде звао војвода , а негде Яефалща п становао је у граду, Старейшин над Сасима и домаћпм рударима звао се кнез и могло је бити и којп Дубровчанин. Наплаћпвање разнпх такса данака и провозне дарине, као п надзор над ковањем новада, вршпо је цариник. Цариниди су били готово свуда Дубровачки или Которскп закупнпди тргова, који су најчешће бивали иротовести (Министри Фпнандије) ерпских п босанскпх владалада. 1 У иочетку се влададад звао господарем рудника, алп је он додније то своје право уступио саскпм и дубровачким предузимачима под извесним уветима (условима). За врэме Неманића, рудари су неограничено руковали рудама ипо својој вољи продавали их. - Руде су вађене у иоткоиима п окнима ('„ширине“ и ~рупе“) па су онда мерэне „кабловима“ и жарэне у тоиионицама. На местима, где су, негда, били рудници, налазе се и дан дагьп гомиле шлаке (згуре), а тако пето и о стад и (нарочито код гвоздених рудника) од „самокова“ у којима су потоди планипски л.удску снагу замењивали. Нотиуно чишЯегье метала, особито сребра, злата, п бакра, довршпвало се тек у Дубровнику и у Млеткама. Извоз злата преко Дубровника из сриских земаља, дозволен је тек године 1258 ; а оно се поглавито надавило у Новом Брду и у Босни. Ну, главни производ ерп-

1 Handelstrassen uud Bergverke von Serbien und Bosnien wahrend des Mittelalters, од К. Јирпчека,