Топола

207

ског рударства бидо је, сребро, њега је имадо белог и гламског, које се у Новом Брду надавило, а пмадо је и нетто злата у себп. Олово се у великим кодичинама доносило из Босне ; ади га је вађено и яз других српских рз г дника п ако у мадој еодпчини. Оловом су се покрцваде у среднем веку дркве, палате и куле. Па и дубровачке цркве биде су покривене оловом. II љега је бидо две врсте: бод>ег и дошијег. Поред овога, још се из српских рудника у не мадпм кодичинама вадидо ; гвожђе, бакар, кала], жива и тако да.ъе. Уз руднике биде су и ковтще за новце. Еовање новаца бидо је помоћу гвоздених кадупа ; а није се могло вршитп без надзора највеће мёстне власти. Еовнице с у нарочито постојаде у Брскову, Новом Брду, Руднику, а доцније и Сребрница. 1 Најглавнији рудници за време Немањпћа били су ови: Крашено и Фојница. Долине Крашевске u Фојнице уточпда Непенпчкпх, биде су најзападнпји рударски предео у Босни. И данас код вароши Ерашева , у којој гвожђарска индустрща још постоји, находе се велике гомиде бакарне и сребрне шљаке (згуре), и трагови старога рударства ; а на обдижвьем брегу виде се стара окна из којих се вадио цинобер, а из њега се оиет добија жива. У Фојничкој је додини седо Остружница, а мало изнад ње надави се варош Фојница у којој има примитивна гвожђарска трговина : оружја , иотковица, игала , брава и тако даље. У додинн пзмеђу Жељезнице и њене уточице Дусине надази се седо Дежевица, и развалине од гвожђаних ковница, који се зову Дусина. Изнад вароши Фојниде, а на извору река : Фојниде, Врбаса и Неретвиде, уздиже се један од највиших брегова босанских, брег Зец, и он дели воде јадранском и дрном мору. На Зецу се и данас виде остаци старих срвбрних мајдана , из оног времена, кад се није знала употребити сила барутна за распрскавање стена. У овој грутш рудника, Крашеву и Фојниди, погдавито се сребро вадидо ; а и бакра је вађено само у мањој кодичини. Рад у овим руднидима развио се до највећег стуиња тек у ХУ. веку.

1 Handelstrassen u. s- w. Jiriček.