Топола

Рудник, који нам, сам својпм именем, каз}је, да је у нему било •руда. Руднпчкп предео са својим мајданпма има богату исторпју. У околиии овдашаих сребрних и оловних мајдана оставили су трагове својега бавлевьа : Рпмљанн, Саси, Дубровчанд, Срои и др.,. Мајдани су били на подножју брега Штурца, који има два врха : Велики и Жали Штурац. На север ној странп Штурца, а и на пзвору Јасенице, налазе се добро одржане развалине једног четвоространог граддћа са округлим кулама на Рошковима. На јужном подножју ПНурда, а на извору Деспотовице, виде се трагови средњовековног насела. Безбројни поткопп, лагумп, дз којдх сада извпру потоцд, срушена окна, развалдне православнпх икатоличких цркава, велике гомдле шлаке (згуре), и остаци од топионица, сведоче о животу, који је некад био на овом, сада са свил запуштеном брегу. Рудник је врло знатно трговачко место и пмаоје дубровачку колонију (насеобпну) ; а за владе крала Стевана Уротна И. Милутина, доспео је до цветнога стања. Данае пак, ова некад тако важна рударска варош лежи у развалинами , алп и саме ове развалдне јасно говоре о њеној некадашњој славд и велдчднд. Овде је вађсно олово и сребро, перед мање колпчдне других зем. блага. Рударство у Руднику трајало је и после НемањпРа. 3. Еопаоник. НајвеРп рударекд предео у средњем веку био је на извору Расине, Тоилице и Наба. То је серпентинска и сенитска пландна. У правду од севера на југ овај је предео дугачак 9 геограФСкдх миља. У овдашњим рудницима вадило ее сребро и гвожђе. Гомиле земле, пз које је дзвађена руда, разрушени поткопд п окна, развалине од Фабрика, у корта се топило и ковало гвожђе, темељд латинских цркава и остаци варошкога насела ; све то сведочд о животу, који је некада био у овом, сада густом шумом обраслом и слабо населеном пределу. По народу нашем још се и данас причају чудновато приче о „Натинима* којд су некад копали руде у овим бреговпма, о богатству пропалдх варошд. д о раскоштву њиховдх становника. 208