Топола

218

Ако би се ко дигао протдву вдадаоца, одмах су му главу мачем одсекли, чим су га ухватили (133. чл. Нов.) И судије су уздмане у заштдту, и: Чл. 134. »Ако би ко напао на суднЈе онда, ако је то властелин, да му се узме сваГ-државннна; а ако је село, да се расели и уиишти.« Исто тако: Чл. 136 »Ко цркву обори у време рата, да се убије или обеси, а Не много блажија казна бете рва: Чл, 145 »Ако би властелин или властеличић, којима је царство ми дало зем.ъе и градове, пљачкали .ъуде мимо закон, да им се узме државнина (добро), и да сву штету измире KOjy су учинили својим незаконитим поступком, и, по врх свега тога, да се казни као пребегалац. Строжија, ал’ ираведндја казна беше: Чл. 147. Ко убије оца, или матер, или брата, или чедо своје да се сагорн на огњу. Тој казни бете равна казна; Чл. 14-8 „Ко убије владику, попа или калуђера, да се убије или обеси.« За свађе између властелина и себра: Чл. 149. »Ако властелин убије себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати 1000 перпера; а ако себар убије властелина да му се обе руке осеку и да плати 300 перпера.« При изридању казне за убиство узималс су се у рачун и побуде за то, те: Чл. 150. Ако је ко учияио убиство нехотичио, платно је 300 перпера; а ако је хотимично учињено, кривду су обе руке осечене. Против крађе и разбојништва биле су врло отроге заповести. Тако се заповедало: По свој земљи, и по градовима, и по жупама, и по крајиштима, разбојника и лопова да не сме бита, и на овај начин да се нстребе: у ком се селу нађе лопов или разбојник, онда да се то село раселн, а разбојник да се о-