Топола

217

Све што се у суду пословало морало се, исто као и данас, заводити у књигу; а при позивању на суд мор ал. а су званца у поз иву известити рад чега се зове. Ради позиван.l парничара на суд, и ради извршпвашг судских одлука, судије су имали нарочито д>з г ди за тај носао, под именем: пристава. Према најновијем тумачењу, пристав је још бивао и заступник парнпчарима. Кад су крал, ев н давали што коме повељама у баштану, одређиван је пристав да оно преда; и за то му се такса давала. И, ако се ко не бп покорно заповестима приставовим, којега су судије посдаде ради извршења пресуде, онда су судије о томе пзвегатаваде ћеФадије иди властелина, у чнјем је подручју непосдушник, и они су морали да изврше одлуку судску; иначе их је чекада казна као непосдушниве, веди се у 127. чд. Душ. зав. (Нов.) II порота је стародревна установа, коју је и Душан озавонио. 4.1. 20. Заповеда царство ми. Од сад па у напред, да је порохе и за много и за мало. За велико дело да се изабере 24 поротпнка, за омању кривицу 12, а за малу 6 поротника. И ти лоротници овлаш Кују се да могу одлучити само то: је ли оптужени крив или не; а одлучивало се веЬином гласова. Изрицање казне њпма не припада. Ну пре, него су примяли дужност, да се сви у цркви пред попом закуну: да ће по правди радити. Каво се све стаяовништво ерпске државе делило на сталеже, то су: Чл 21. „Властели били поротници властели; властеличиЬима властеличићи; меропсима ыеропси; себрима себри; и међ поротницима да не сме бити рођака нити пизме.„ А позивајући се па |законе св. к раља, наређује се у Душ. завониву: Чл. 2 2 »Иноверцима и трговцима д а.] су поротници : пола Срба, а пола њихово друштво.аЈ Ако би поротници оправдали крива човека, па се то дознало, онда су глобљени с 1000 перпера, изгубили сваво веровање, нити се ко смео с њнма сродити удадбом пли женидбом.