Топола

220

А за себре стоји: Чл, 174. „Ако се два себра међу собом почупају, да плате 6 перпера. Ну, перед свију олакишца које су ужинали планови повлашЬеног сталежа, ннакје круг љихшог рада био строго ограничен и они нису смели чинити никаквог насиља. II од онога, ко]и бя наиао на нога, узпмало бя се за казну цело и майе, па. је половина ястог припадала цару, а половина ономе којп је наааднут бпо, без обзпра на то, какав положај заузииа нападая. И ищанаце се нису трпеле. Ако је пцјанпца напао кога те га обраняо, онда су му, у яме казне, ископали око я руку одсеклп; а ако је, пав, коме расцепио хаљпну горњу, или ти учиняо другу какву срамоту, а не окрвавяо га, онда су му ударили 100 батина, за тям га бацяля у тамняцу, из н>-з га после неког времена извели те опет батлнали, па онда тек пустили кућп. У рэд вајкадашњих правних обнчаја, долазя и ттрица (нотка), коју је Душан озакоепо. Тако, ако је ко учиняо штату у усевима, виноградима, ливадама и тако даже, онда је плаћао глобу за иотру, која је међу селима била 50 перпера, а међу Арбанасима 100 перпера. Пола ове глобе пшло је цару, а пола госяодару чије је село (178. чл.) Да ля је учињена потра, хотямично или нехотячно, то су оглашавали ттричари; па ако је потра била нехотячна онда се глоба з i н>у плаћала оноляка, колико су нашли за право потрячаря. Та установа код нас я дан дањи аостоји, разуме се, само у основа. 184. Ако би властелин пли в шстеличић, или ти ма ко други, побегао са свога амаћа, па би околна села и жупе навалили да пљачкају његову куЬу и стоку, да се казне као и невершщи царства ми 8 заповеда Душан у своме законику. Из овях чланака, који говоре о кхзненом нраву, jaсно се видя, да су казне биле веома строге, може се смело ре.Ьи, я суровэ. Али кад узмемо на ум доба у коме су оваке нарэдбе ностале, доба, не само у иогледу на нашу државу, него и на остале ондашње, средњовековне државе: онда се нећемо дуго зауставятя испитујући