Топола

бито на трговима люд минастпра и по варошима. Тргови у се ови давали и под закуй и наплаћивала се дарина на сво што се продаје. Ови приходи били су врло знатни, 4. пзвор приходу био је данак који су Дубровчани давали, да би ншховим трговдима била ујемчена сигурност и безбедност; а тако исто и десетак за винограде посађене на српској зомљи. До Уроша I. Великог та] ]е данак, ко]и се називао „сриски доходак“ износио 1000 периера, а Урош га ]е повпсио прво на 1200 па онда и на 2000 перпера и то ]е тако било и под потоњим владаоцнма. о. Приход од рудника. 6. Приход од глоба, ко]а се у прва времена узимала у живо] стодн (ковьима, воловима и т. д.) а после у новцу. 7. Приход од такса судских и административних, које су се плаћале за писање и потврду докумената. хрисову.ьа и т. д. 8. Приход од поклона ко]и су трговци давали владаоцу при ступању његовом на владу или иначе у каквим свечаностима; а тако исто и властели су давали поклоне кад владар двор гради, сина'женн или кћер удаје и т. д. По закончу, кад вла телин умре, онда, његов коњ и оружје припада владаоцу. Поред поменутих главних прихода, долазпо ]е приход ]ош и с те стране, што ]е владар, као господар деле земље, могао узети од непослушника или неверника сву земљу његову, а исто тако владалад ]е долазио до имања властелинског и онда кад ]е властелинова иородица остала без наследника , и тад га ]е владар наслеђивао. Свн побро]ани приходи били су у почетку у природи (унатури)]ер ни] 1 било новаца ; наго ]е стока и други мал био новац. Ну додније , по што су се боље развили трговин -ки одногааји између Србпје u суседних држава, онда су и по српско] држави почели да диркулишу новци, али не српски, већ прво млетачки па онда и грчки. Најзад ]е потреба међународна и унутрашња нагнала ондашње сриске владаре те су и они почели ковати новац под својим именам. „Он новац ]е скован не толико да Србнн само Србину њиме сво] дуг платитн може, већ да н>име Србпн од Млечића, или управо од јадранског приморца, може купити што

226