Топола

225

китљастпм изразима u почивали су. а/го све по угледу на грчке владаоце. Потппс је урешен и црвеним ластилок написан. Печати су или златни или поздаћени, а по некад и висе („висућп") У свију Немањића на једној страна печати стоји Св. Стеван, ана другој лик дотичног владаода. Дохоци царе Цм. 110 што је владар био носилац државпе идеје, и по чем је њему у првој линијп било у задатку да намирује државне потребе; то се валадаочева каса сматрала као државна каса, као што је то било у свима сувременим државама. С тога је доходах државнп називао се уједно п доходак царски, јер се и цела држава навивала „царска земља“, премда му није припадала као приватноме лицу, већ као дару, као, тако да кажемо, државној установи; али поред тога владаоц имађаше и блага, које је ве.му лично припадало, као доходак с веговог ариватног иман.а, јер и он не имађаше „цивил-листе “, као што ни сии друга чиновницп не имађаху месечне плате. По томе, давле, приходи владаочеви и приходи државни беху помешани, и владар је благајном располагав како је он хтео. Овде ћемо у кратко да изложило приходе владаоневе или државне. 1. Приход од искључиво владаочевих добара (приватног и маша) која није поклањао никоме, већ која су сбраживали „ царски “ људи који су становали на истима, и ово је био најважнији приход владаоцу. Владаоци су особиту пажву поклањали својим добрима, па су садили винограде, подизали уљанике, продавали свој мал; свиве, козе, овце, говеда и тако даље; дакле водили су читаве газдалуке на својим добрима. Шта више, кад је владар што продавао са свога газдалука, онда су сви морали, обуставити своја продавања, док се владалачки производ не ирода. Па не само то, него Душан наређује; „акоужупи роди жир, тога жира цару половина, а оном властелину чије је имаве половина. 2. приход биој е десетак од свих природних произвола, соЬ и перпера царева, који су, као што смо веЬ. рекли, властели купили од својих људи и давали цару. Даље, десетак у свивала, овцима, и меду и т. д. 8. редовни приход били су дохоци од царгена, воје су се наплаћивале на бродовима, мостовима, путовима, а осо-

НСТОРВЈА СРБА