Топола

-4.1. 221. Кад војска падне у ко, ie село, друга војска која за оном првом иде, да не сме остати у истоме селу. 115. Кад дође властелин или ма који војннк с војском ако га ко позове на суд, да седи дома три неделе па онда да иде на суд. «Што се нађе у туђој земли на војсци да се носи пред цара и војводу«. «Жена је дужна чекати мужа с војне 5 година, и кад јој рекну да је ногинуо да почека још годину дана, па тек онда да се уда. Дође ли јој муж после иреуДаје, ако хоће може повратити жену. Ею, то је све у Душ. зак. о војсци. Легиаци су били наоружанп салю мачем u једним овалним штито.м на десној руци, којим су се заклањалн од стрела непријатељских; а хажине су им биле: жућкаст ирслук ишаран црвеним бобидама преко оклоиа који им је докривао п трбух даже, дрвене клашне са модрпм пру гама које, на цволикама, беху нокрпвене оклоннпм удлогама. Еоиљаници су имали повисоке или сниске округло шлелюве, који позади нокриваху део нотижак; даже су имали контуше и клашње, а на грудима имали су оклопе. Оружје илх беше; дугачко и добро оковано, иотешко коиле, кбје су носили на левом рамену. Са конжа имађаху на једном крају крат а к шижак од гвожђа за забадање у земжу, а на врху беше крст од „надака“ и ~миздрака“ за бодење, млаћење и раздиравье. Стрелци су имали: дрвене, врло лене и Фине капе, беле извезене контуше и дрвене клашње. На прсима и лечима укрштаху им се се танки кицошкп кајиши, о којпма је висила лево широка, ижосната, на гитар налик, извежена канија за стреле, а десно кратки нож којп је обично гуран на леђа, као што данас носе Фишеклије; у десној руди носили су лук. Владаопево иисмено, (докуменат) звало се хрисосовула или златно иечатно слово, повела (ко што је од • прилике сад код нас указ). На повежама су се владаоди ■ кптњастим речыа нотписивали, као: благоверна, христолубиви, самодроюавни , благодржавни, и тако даже; а исто тако

224