Топола

223

не ояравда цариник, онда да даде „свод I *. А који год трговад доводе коње у туђој земљн купљене, а познаду се. да се закуне тај трговад још с једним да их је кунио у туђој земљи и да он не зна за доиова и разбојнпка, тада да не даје свода Исто тако је стари правни обичај и доказивање правде божијим судом иди судбином. Тако је себар морао да метне руку у кључаду воду у котлу, па ако се опржи крив је, а. ако се не опржи прав је. Божщи суд за разбојнике и дояове био је иного строжији. Тако су они, по той суду, морали узетп усијано гвожђе из ватре пред црквом п у дркву га метнути на часну трапезу; па ако се том приликом не опржи прав је, а ако се опржи оглашен је за кривда. Чл. 217. Који сужањ из двора царског утекне на двор к натри}арху да је Слободан; а ако из двора патријарева добегне к цару такођер да ie Слободан. Во j ска. Војску су сачињавади вдастеди и вдастедичићи са својим људма. Они су се у рату морали сами издржавати; а сваки властелин имао је свој барјак. Кад их је вдадар позвао, онда су сви до лаз иди на зборно место, где је вдададац одредио. Пре него што се ступало у борбу, владалац Је од војвода скуиио веЯе, па по што се с н>има договорио огдашавао се почетак борбе. Душан је слабо пптао за савет, него само нареди дч се ту и ту скупи војска до тога доба, па по што се скупе оеда им каже куда намерава да удари. Поред те домаће војске, бидо је још u друге најемнтке војске, која је бида састављена из раздичних народа, a била је најизвеџбанија и најбоље наоружана; по том су најемничке чете, увек биде, језгро српске војске. Чл. 219. На војсци војвода да ;влада као и пар. Ко не би послушао војводу, да се казни као и онај, којн цара не послуша А судовима великим и мал им, којн су у војсци, да суде војводе, а други никоД Чл, 220. На војсци да нема Ако се двојица сваде, да се бију а нико од војнмка да им не помаже. Који потече иди помогне да се бије с опим коме је помагао.