Топола

Исто тако: 203. Ако се странцу, или трговцу, и.ш калуђору, украде или отме што у путу, да нде к цару, да им он плати, а он ће већ тражити од ћвФадијв п властеле којпма су путева п страже предапе. 205. Ко упади кућу или гумно, или сламу, пли сено, да га село изда; не издали га, да п тти оно село гато би па.шкућа патио и платпо. Оншта јеаственост беше још и у ово.м случају : 206. Ако разбојник украде свиње Цареве, да плате околна села; а ако се, ком другом украду свиње онда свишар да се суди са жупом, па што реши суд, тако и да буде. 207. Ако разбојник дође из туђе зем.ъе, те узме што)у царево] земљи, кроз која је села прошао и отишао, та села све да плате, што је разбојник штете починио. 210. Ако је брдо пусто међу жупама, онда околна села да мотре да се на шему на би каква штета учинила; а ако то не усчине, те се на том брду каква п-ьачка, крађа или друго каКво зло догоди, онда штету даЗизмире сва околна села, којима je чуваше орда поверено, 211. Ако ко умре, а има једно село у жупи или међу жупама, па се после шегове омрти учини каква штета томе селу, онда сву штету да плати цела околнна. У ред ових чланака из казненог судског поступка, долази п један старинскн правничкн обичај, а то је давање свода, који се у овоме састојао ; Ако, на припер, ја купим коња, а неко дође и каже да је то његов кон. па то и потврди, онда ја морам да кажем онога, од кога сам купио коња ; онај, опет, којп је мени нродао коња мора да покаже онога од кого је он купио, и то тако да купад показује продавца све дотле, док се не напђе на једнога, којп не узмогне повазати продавца, и овај се кавнио као кривац. У једној Душановој повељи говори се о своду ово; „којн трговац купи коња на тргу и плати за в царину, да рече царпнпк с душем, да је тога коња купио п за вега платно царину, а лопова не зна, да му за то не буде „свода;" ако ли га тако

222