Топола

8

Не прође дуге, а на Дачку навале равна дивљачка варвар ска пленена са толи кон силом, да их Рин.ъани нису могли задржати, и неки варварп продру чак до реке Еладе. Ратовање пзмеђу Ринљана п „варвара“ трајало је не само у 11. него се продужило и у 111. веку. Много варварске чете напзненце су пустопшле ово нолуострво . па су неке одлазпле даље , неке су својевољно остаде овде, а неке су, онет, Римљани као заробљенике задржали. Најзад се пто еврши, и у земљама овога полуострва васпостави се жељени мир, којн је допринео, те је стаповдиштво доспело до приличног благостања. Ало u тај мир не потраја дуго, и цветне зенље овога полуострва по нова се нретворшпе у пустош и згариште. Див.ьа пленена азијска, но щто су се јако намножпла, пређу у Европу и ночну, но своме дивљем начину, сећи, палити и рушити, једнон речи : там а нити Све што им под руку дође. Од силе њихове задрхтала је цела Европа, и нико им не могаше на суирот стати. То Сеху 'Куни. У сдед њиховог варваризма, који није ништа штедно, почете појединн народи остављати своје огњпште u бегахн испред силе н обести варварске. То је у исторпји света значајна, веднка сеоба народа, која се оттче avu крају IУ. века. Тада западни Гоги (Вестгота) оставе своју постојбину и навале на псточну ринску пнперију п опљене је. За њима нагрну Куни ; аза Хунима Истомин Готи (Остгота). којп 14- година пљачкаху ово полуострво и онда оду у Италпју, да п тамо продуже свој посао (4SO год.). Ну тек што су ишчезлп Остготи, а на ово полуострво навале Блгари, (Узи, Гага-Узи) народ Фпнско-татарског порекла, које су, истина, Рпнљанц позвали против Остгота ; али по што су Остготи већ били отишли, то Блгари окрену оружје против Римљана. По што су прохујали евн ти ужаси варварских народа, а у почетку VI. века, појављују се на овон нолуострву Словенски племена. Тек за владе Јустинијанове, тврде грчки писци, словенски народи почели су нападат.; на неточно ромејску (ринску) царевину.