Топола

9

Словени су огранак велике индојевропске породице, а прастара је ностојбина вьихова од реке Волге до Балтијског Мора. Словени су се делили на : јужне Словене (у које долазе Срои, Хрвати и др.), и Анте (Руси). У Словене броје се данас овп народи ; Срби, Хрвати, Руси, Блгари, Словенци, Пољаци, Беси, Моравци и Аужички Срои. Сви су Словени живели по илеменима и родовима, и свако је племе пмало засебан простор земље на којемје живело. Тако су Срби заузималп поречје горње Висле я горњег Дњестра ; до њих Хрвати гтд. Ну сва словенска племена нису се у заједници увек звала Словенима, него је њихово опыте име, у почетку, било Спори, то јест Срби, што значи ; својаци, или рођаци, Доцније, пак, опште име Срб плчезне и задржп се име Словен, као општи назив укунне велике словенске породице. Старо опште име Срб,- задржала су на даље само два нлемена : данашњи становницн у Србији, Босни, Херцеговини, Црној Нори, Далмацији, Старо) Србији, Македонии; у Срему , Бачкој и Банату ; и друго племе незнатан остатак лужичких Срб а у Саксонији (у Немачкој). По томе, дакле,- племе Срба са многим другим племенима : Русима, Бесима итд. сачињавају једну велику Словенску иородицу, назвату доцније Словени, извесно с тога, што су се међу собом могли разумели кад су словили, то јест говорили').

Обичаји, вера и установе Словена.

Од памтивека Словени су живеди кротко и миролюбиво, и били су привикнути да станују на једном месту, и да се без големе невоље не селе ; али ако би их ко напао, онда су се борилп храбро, и умели су своме ненријатељу добро да се освете. Заробљенике нису мучили него су их неко време држаликод себе и онда пуштали на слободу. Занимање им је било различите: једни су се бавили риболовом, други сточарством, трећи обрађивањемземље, паитрговином, азиали суиза најнужније занате. Заједничке власти, или општег сло-

') Отуда и дан дањи траје реч: ословити кога, што знача пзазвати га да говори; и арословити, што значп проговорити („ама ни беле да нрос.тови").